У време када је Митровица била седиште Петроварадинског пука организација санитетске службе и хигијене регулисана је по санитетском нормативу који је био основни здравствени закон за целу Аустрију. Подручје Срема колера је пустошила у првој половини 19. века неколико пута. Једна од највећих епидемија колере захватила је Срем 1836. године.
У првој половини године здравствена служба у Срему била је заузета око сузбијања беснила у неким местима. У месецу априлу у селу Бешенову ова се болест пренела од вука на домаћу стоку. У Петровцима беснило се појавило међу псима и овцама, а и међу коњима. Месеца маја појавило се беснило међу псима и овцама у Руми, затим у Војки, Марадику и пустари Гладнош где су узрок ширења болести биле лисице.
Јула месеца 1836. године епидемија колере појавила се у западном Срему, где је пренета из вировитичке жупаније. Најпре се појавила у Трпињи и онда у више места среза Вуковар. Више маха је узела у Корођу и Боботи. затим је обухватила Јанковце, Беочин, Лединце, Илок и Каменицу. У лечењу колере посебно се истакао хирург Јозеф Енекеш, па га жупанија предлаже за награду.
Веома брзо колера је захватила и подручје источног Срема. По извештају првог физика жупаније др Фуриаковића, из првих дана септембра, наводи се да се болест размахала: „…….на широко беснећа садашња источна колера- болест свирепа,болна, злобна, погубна, смртоносна, горка, смрдљива, досадна, страшна, варљива, беснећа, врло оштра и кужна“. На крају истиче да борба против ње захтева заједничку акцију и лекара и власти и међу осталим: „ Треба најстроже забранити даће, ношење умрлих у цркву и њихово грљење од стране рођака“.
Врхунац епидемије наступио је месеца октобра. Онда је болест почела опадати и нестала је средином новембра.У доњем Срему болест се појавила у двадесетак места и највише болесника било је у овим местима: Буђановци, Добринци, Инђија, Краљевци, Мишковци, Рума,Сибач, Шид, Бачинци, Гибарац, Бабеска, Беркасово,Ердевик,Чалма, Привина Глава, Дивош,Лежимир, Реметица, Ириг.
О ширењу епидемије на подручју Сремске границе има мало података . Исте године колера је била у Старој Пазови,Голубинцима,Бешки и Моровићу.
У исто време је овде владала и дизентерија и компликовала ситуацију. Ова болест иде са проливом и повраћањем, што може некад код лаика да симулира колеру.Дизентерија се појавила у више места. У извештају жупанијског лекара А. Герната стоји: „ Треба се чудити да ова болест није попримила опаснији карактер код сељака где преко зиме цела породица у једној топлој соби стиснута живи , где се оболели од дизентерије често само на голој земљи покрај топле пећи протеже, где су већином прозори зачепљени и не могу се отварати да пропусте свеж ваздух…. где људе притиска сиромаштво, несташица најнужнијих животних потреба- човек се мора чудити да најстрашније епидемије овде не настају“
По подацима др Славка Јовина за време колере на читавом подручју Срема евидентирано је 789 умрлих од колере у току лета и јесени 1836. године, од тога 373 у Сремској жупанији и 324 на подручју Петроварадинског пука. На основу бројке оболелих и умрлих предпоставља се да је смртност од ове опаке болести износила око педесет посто, што је врло високо.Високи проценат смртности указује и на то да се становништво није држало превентивних мера.
