Чудан странац с пратњом се зауставио у Митровици једне недеље месеца јуна  1663. године. То је „ вечити путник“ Евлија Челебија, најпознатији турски путописац  XVII века. Овог пута он иде из Београда за Угарску и Аустрију. када се сместио у хану, пошао је с једним верским учитељем  у шетњу по шехеру. Запиткује о свему и бележи. Ево шта је он пре три стотине година записао:

Град Митровица

„Тај град освојио је гази Хусрев- бег године 1521. у доба владавине Сулејман- хана. Ту је седиште паше Сремског санџака који припада  Будимском ејалету. Хас сремског паше износи 32.562 акче. У том санџаку има 154 зијамета и тимара. Он даје две хиљаде  добрих и наоружаних војника.У овом крају су и тимарници  јако на гласу. У коју год војну пођу враћају се са славом и победом. Њихов алајбег и церибаше су врло храбри и одважни. Они не примају странце за заповеднике.

Једна Митровица се налази  на граници Босанског ејалета. Њена тврђава је порушена, а касаба развијена и у добром стању. Ова Митровица, међутим, налази се у Сремском ејалету.То је врло лепа и дивна касаба попут какве велике вароши(шехера)лежи на једном зеленилом обраслом месту, на обали реке Саве.

Ту има дванаест махала и дванаест џамија.Ту има шест махалских капела, хиљаду и пет стотина даском покривених кућа са  двориштима ограђеним даском. Многе куће су приземне, а мало је кућа које су зидане на спрат.То су тврдо зидане зграде покривене ћеремитом и уопште дивне зграде….Ту има десет основних школа. Оне су задужбине оснивача појединих џамија.Само деца овдашњих становника не занимају се науком. Сви имају наклоност према витештву и обично се занимају разним оружјем. Ту се налазе три текије и три јавна купатила, од којих једно не ради док друга два раде дан –ноћ. Једно је Гази Бајезид-бегов хамам у чаршији. Он је врло леп.

У том месту има много кућних бања са пећима,јер како је овде зима врло јака,устаљен је ред да се у свакој кући налази пећ. Ту, даље, постоје три хана грађена од чврстог материјала. Сви су покривени ћеремитом и уконачују госте.Ту постоје још три трговачка хана са око четири стотине дућана, само нису грађени од тврдог материјала. На југоисточној страни вароши,на обали реке Саве су мали попут шатора панђурски дућани.

Они раде годишње четрдесет дана и четрдесет ноћи.У сезони трешања сакупе се у тој вароши око педесет хиљада људи, који ту бораве под шаторима и проводе и уживају уз чудну вреву и галаму.Једанпут се одржава велики вашар у јесенско доба.

Овдашње становништво носи потесно и кратко одело, калпаке, грубе папуче и чакшире са копчама. Овдашња клима је пријатана, и свих благодети има у изобиљу.

У тој вароши на реци Сави налазе се воденице  постављене на по две лађе.Те воденице су јако смешне направе на точак. Виногради и баште које се налазе на супротној страни украшавају  цео свет. На рубу вароши се налази једно излетиште које служи као мусала.

Подаци Евлије Челебије, мада негде нетачни или претерани, пружају изузетно занимљиву слику највеће  исламско- оријенталне вароши у Срему, „ шехера Митровице“