Библиотека „ Глигорије Возаровић“- кратка историја
У 19. веку оснивају се у Срему „поради читања новина и књига и поради међусобног сообраштенија“ самосталне читаонице или читалишта: Српска књижница и читаоница у Иригу (1842), Српска читаоница у Шиду(1849), Српска читаоница у Руми(1861), Српска грађанска Читаоница у Сремској Митровици (1866), Српска читаоница у Старој Пазови(1878).
Српска грађанска читаоница основана је 4. фебруара 1866. Две године раније властима је поднета молба за оснивањем, али како су међу потписницима били и учесници револуције из 1848., војне власти нису биле наклоњене овој молби. Две године касније војне власти у Темишвару ипак одобравају оснивање Читаонице. Те године на оснивачком листу се налазило 116 имена, смештена је била у гостионицу код „Зеленог венца“, а прва правила су била написана на немачком, службеном језику Војне крајине. Године 1868. правила су у Новом Саду одштампана на српски језик. На сваких 14 дана одржавани су јавни зборови са поучним и забавним предавањима или су се јавно читали одломци из нових књига и часописа, а приступ на зборовима је био дозвољен свима и оном који није био члан али је желео да се „душевном храном заложи“. Из извештаја из 1866. Читаоница је поседовала књижницу са 191 књигом, да би 1888. тај број порастао на 1205 књига. Из просторија код „Зеленог венца 1895. Читаоница се сели у Српски дом.
Почетак ХХ века обележили су осипање чланства и лоша материјална ситуација у Читаоници, да би ратови коју су уследили само погоршали ситуацију и довели до затварања извесно време. Прва жена примљена у Читаоницу за члана била је учитељица Јудита Радосављевић 1912, да би одбор тек годину дана касније дозволио да жене могу бити чланови.
6. септембра 1914. Читаоницу је захватио пожар. Из пламена књиге су спасили Гимназијалци, а сачувао их је у сандуцима до краја рата трговац Андра Лазић. Године 1919. Читаоница се преселила у просторије Имовне општине и одатле наставила да врши своју културну делатност. Све до Другог светског рата Читаоница успешно послује, без финансијских проблема, организује културне манифестације, предавања, концерте и представе.
Током Другог светског рата, Срем пада под управу Независне државе Хрватске, те се забрањује употреба ћирилице и књига штампаних ћирилицом. Део књига је спашен тако што је раздељен међу становништвом које их је сачувало до краја рата. Крајем 1944. иако су народноослободилачке борбе још увек трајале, у ослобођеним деловима Срема јавља се потреба за оснивањем библиотека. Расписује се званично упутство којим се одређује рад библиотека по срезовима. Први корак је да се прикупе књиге од становништва, посебно оне које су узете из школских и општинских библиотека. Градска књижница и читаоница у Сремској Митровици почела је са радом 1948. при Дому културе и имала је 2165 књига. Годину дана касније пресељена је у просторије у центар града и фонд јој се повећао на 4445 књиге.Уз њу су постојале и Синдикална књижница и Књижница друштва „Матија Губец“. Године 1950. по препоруци Министарства стапају се у једну Народну библиотеку „Просвета“. 1957. године се у оквиру Библиотеке издваја Дечје одељење., а 1961. именована је за матичну библиотеку. Године 1969. Библиотека се сели у Српски дом у просторије у којима је раније био смештен хотел „Парк“, основано је Научно одељење а Библиотека је променила назив у „Глигорије Возаровић“ по књиговесцу и издавачу рођеном у оближњем Лежимиру. За готово 5 деценија колико је Библиотека смештена у ове просторије многи великани су боравили и оставили трага на страницама летописа које Библиотека води од 1974. Десанка Максимовић, Мирослав Антић, Миодраг Булатовић, Милорад Павић и многи други. Библиотека је добитник „Сурепове награде“ 1971. највишег признања за библиотекарство у Србији. Током година је имала мноштво радионица за децу Стихотека, Бајкотека, Цртотека, а неки су се одржали до данас попут квиза за ђаке прваке „Ау што је школа згодна“.
Данас је библиотека смештена у три физички одвојене просторије у центру града и шест огрнака по околним селима. Дечје одељење са Завичајним и Матичном службом, посебно Научно одељење и Одељење за одрасле са Одељењем за набавку и обраду књига и Одељењем за младе. Фонд се састоји од више од 120.000 књига. Матична служба врши матичне функције за јавне, школске и специјалне библиотеке у Сремском округу. Задужена је за развој и унапређење библиотечке делатности на територији Сремског округа у општинама Сремска Митровица, Инђија, Ириг, Пећинци, Рума, Стара Пазова и Шид.
