У првој половини осамнаестог века дошло је до наглог развоја пиварства са доласком аустријских гарнизона у Срем. Коморске власти су поклањале значајну пажњу пиварској производњи, јер је доносила знатне приходе држави. У то време пиваре су стално или повремено постојале у Каменици, Петроварадину, Карловцима и Земуну.
За пиваре у Каменици је забележено да су за осам месеци 1719. године, произвеле и продале 768 акова пива. Пивар у Каменици је био Матија Лембахер, који је за непуне две године источио 231 буре пива,плативши за свако буре по 30 крајцера“ пиварског намета“. Извесно време, 1795-1796. у Каменици се налазио и други пивар Лоренц Крумбахер. Он је за девет месеци источио 220 буради и платио 66 форинти пореза. Иако је Каменица имала и по две пиваре, ипак је средиште сремског пиварства и његово главно тржиште- како бележи Славко Гавриловић- било у Петроварадину, као претежно немачком насељу и седишту војних штабова и коморских установа, састављених готово искључиво од Немаца као главних потрошача пива.
Из једног записа у рачунима петроварадинског провизорта, 1717. године сазнаје се да је тадашњи пивар Јохан Лајбингер источио за осам месеци 1080. буради пива плативши по 18 крајцара намета од бурета- свега 324 форинте и 12 крајцара. За ондашње прилике тај намет је био велик а за Лајбингера утолико тежи што његови конкуренти, пивари из Каменице као и Јеврејин Маркс и неки Немац- обојица пивари из Рацког Шанца, иако су своје пиво продавали у Петроварадину, нису плаћали никакав порез овдашњем провизорату. Стога је он , почетком 1719. године, отказао занат и престао са производњом.Сматрајући да је тиме оштећен, провизорат је одмах наредио да овострани пивари плате порез, а оностранима да се забрани продаја пива у Петроварадину.
Успешније пословање у Петроварадину имао је пивар Јохан Брајер. Он је у 1724. години произвео 765 буради, док је 1725. произвео 656 буради и за те две године платио 426 форинти пиварског намета. Брајерова пивара се налазила у Петроварадинском“ Швапском засеоку“. Она је била у закупљеној згради, јер је пивар плаћао 15 форинти на име кирије.
Нејасно је питање пивара Јеврејина Маркса, који се у једном документу спомиње као закупац пиваре у Петроварадину. Њему су прављене разне интриге, јер су тражили да се уклони и да пивара пређе у „ хришћанске руке“.
Стара пивара у Карловцима током рата је напуштена или разорена. Нову пивару је подигао Мартин Сендл. Крајем 1723. године пивари Јакоб Кениг из Карловаца и Јохан Брајтенберг из „ Хрватског засеока“, с бачке стране Дунава, добили су сагласност карловачке општине да на рушевинама старе пиваре на Дунаву подигну нову. Ту пивару је у току 1724.године изградио трећи пивар Георг Рајхингер.
После протеривања Турака, подаци о првим пиварама у Земуну су оскудни. У пролеће 1723. године против земунског пивара упућена је тужба да „ меру“ пива продаје по шест крајцара, иако остали продају по четири. На ту оптужбу земунски пивар Јохан Шмит је одговорио да јечам плаћа по вишој цени, а за прелаз у Београд се плаћа висока царина.Тамо сви пивари точе пиво по шест крајцара. Он живи искључиво од пиварства и не може да продаје јефтиније. Исти пивар је купио мајур шабачког команданта у Кленку на Сави, с намером да тамо подигне пивару. Као пивар радио је све до краја 1727. године.
