Милан Јовановић Батут- живот и дело.

У среду 9. новембра у Библиотеци ” Глигорије Возаровић” представљен је пројекат Одељења за књижевност и језик Матице српске

Један од најзначајнијих завичајних стваралаца Милан Јовановић Батут (Сремска Митровица 1847- Београд 1940) био је знаменити српски лекар и један од наших истакнутијих лексикографа. У свом дугом и плодоносном животу бавио се разноликим делатностима, крчећи стазе будућим генерацијама истраживача различитих научних дисциплина. Историја га памти као лекара који је у Србију увео хигијену, као зачетника социјалне и превентивне медицине, као сјајног здравственог просветитеља. Учио је код водећих угледних научника Европе: Петенкофера, Коха, Пастера, Вотсона и других. Батут је један од оснивача Медицинског факултета у Београду и његов први декан.Уређивао је часописе Здравље, Народно здравље, Српски архив и целокупно лекарство.

Врло се мало, међутим, зна да је Милан Јовановић Батут био члан Књижевног одељења Матице српске (1883), затим почасни члан Матице српске (1927), да је веома марљиво сарађивао у Летопису Матице српске, да је први изашао с идејом о изради српског медицинског речника који је био заснован на народној терминологији.

Најмање се зна о Батутовом раду на медицинском речнику те о судбини тог рукописа и речничке грађе. Батут је од раних студентских дана (1867) па готово до пред сам крај живота скупљао српску народну и страну медицинску лексику, имао обилну картотеку медицинских израза ( преко 40000 листића),објављивао у неколико наврата  своју грађу у Летопису. Сав тај лексикографски посао слободно се може сматрати животним делом Милана Јовановића Батута.

  У програму су учествовали: др Зорица Хаџић, редовни професор на Филозофском факултету у Новом Саду; Јелена Јовановић Симић, виши

кустос Музеја науке и  технике у Београду; мр Дејан Милорадов, лексикограф у Одељењу за књижевност и језик Матице српске,

Љубица Јовановић, виолина; Александра Ђорђевић, виолончело; Моравка Тодић, модератор.