У среду, 26. децембра 2018. године у Библиотеци „ Глигорије  Возаровић“ одржана је промоција романа за тинејџере „ Бандоглавић Страхиња“, аутора Синише Соћанина. Роман је“ Савремена тинејџерска драма с много преокрета и духовитих дијалога, емотивна и узбудљива школска прича у којој се преплићу две загонетке: једна крими и једна љубавна, и једна о мржњи. Добро ,то су три“.

Бановић Страхиња, његов књижевни лик и подтекст истоимене чувене народне песме прате главног јунака кроз књигу, те добија и надимак по њему, на шта указује већ наслов. Обојица су Страхиње, само је наш лик у савременом добу и паралела између поступака тог давнашњег и савременог Страхиње може само донекле да се повуче. Наш савременик, ђак шестак, тумачи, труди се да разуме ту епску песму и поступке јунака. Одлично је протумачена песма и као лајт-мотив осветљава неке савремене ситуације и поступке данашњих јунака. Тај аутопоетички слој даје посебну вредност овом књижевном делу. Поред слоја о прошлости ако узмемо да је народна песма један вид дела из давне прошлости, слоја радње о догађајима у школи, детективске, затим емотивне, породичне, другарске приче додајемо и овај аутопоетички слој и добијамо један комплексан роман, једно штиво преплетених нити радње и добро психолошки профилисаних ликова. Писац чак експлицитно даје и неке психолошке савете, рецимо како да се умањи бол у датом тренутку.

Како је рекао Мартин Хајдегер «Истина је битан моменат у уметничким делима», она је најбитнија у роману јер читалац мора да верује писцу, да верује ономе што чита. Соћанин је то постигао, а то је најбитније за књижевно дело и кад читате имате утисак да се то стварно десило, да пише о могућем догађају, стварности. Представљене су неке животне ситуације које роман чине егзистенцијалним јер се баве питањима идентитета, смисла.

Искусан глумац и писац већ неколико позоришних комада за децу Синиша Соћанин, успешно се опробао у жанру романа. Када се зна да је његова прва књига била збирка приповедака и да пише приче, то није изненађење него потврда његовог књижевног опредељења и рада. Искуство које је писац понео са сцене доприноси драматизацији радње у роману и он вешто води радњу, приповеда догађаје, ток радње је сличан драмској, при крају романа има кулминацију и обрт, тако да је крај изненађујућ. Зато је овај роман одличан за читање.

У програму су учествовали: проф. др Слађана Миленковић, Синиша Соћанин, Моравка Тодић.