Лежимир, 1. август 1790 – Београд, 10. јануар 1848.
На данашњи дан, пре 171 годину, умро је Глигорије Возаровић, први српски књижар и издавач. Штампао је прву књигу у тадашњој Србији „Србско стихотвореније“ 1832. године. Издао је целокупна дела Доситеја Обрадовића у десет књига (четири тома 1833, до 1836. још пет томова и последњи 10. том, 1845.). Отворио је прву књижару у Београду за време владавине кнеза Милоша Обреновића. У његовој књижари је 1832. основана Народна библиотека Србије, тада под називом „Библиотека вароши београдске“ (постоје мишљења да је то у ствари претеча Библиотеке града Београда). У периоду 1833-1844, био је књиговезац Државне штампарије, једно време у Крагујевцу, док је књижару у Београду водила његова жена Сара, сестра Димитрија Давидовића. Био је уверен да је пронашао место на коме су спаљене мошти Светог Саве и на том месту 1847. поставио дрвени крст. Тај крст је добио назив као и цео тај крај „Возаров крст“. Дрвени Возаров крст је обнављан више пута (1895. и 1923). Касније је на том месту друштво „Свети Сава“ подигло камени крст црвене боје који и сада постоји. Тај део Београда се по њему назива Црвени крст. По великом књижару из Срема, Глигорију Возаровићу, Библиотека у Сремској Митровици, носи име.