Кратак историјски осврт
Српска грађанска Читаоница у Сремској Митровици основана је 4. фебруара 1866. године. те године на оснивачком листу се налазило 116 имена, смештена је била у гостионици код „ Зеленог венца“, а прва правила су била написана на немачком, службеном језики Војне крајине. Године 1868. правила су у Новом Саду одштампана на српски језик. На сваких 14 дана одржавани су јавни зборови са поучним и забавним предавањима или су се јавно читали одломци из нових књига и часописа, а приступ на зборовима је био дозвољен свима и оном ко није био члан али је желео да се „ душевном храном заложи“. Из извештаја из 1866. Читаоница је поседовала књижницу са 191 књигом, да би 1888. тај број порастао на 1205 књига. Из просторија код „ Зеленог венца“1895. Читаоница се сели у Српски дом.
- септембра 1914. године Читаоницу је захватио пожар. Из пламена, књиге су спасили Гимназијалци, а сачувао их је, у сандуцима, до краја рата трговац Андра Лазић. Године 1919. Читаоница се преселила у просторије Имовне општине и одатле наставила да врши своју културну делатност.
Током Другог светског рата, Срем пада под управу Независне државе Хрватске, те се забрањује употреба ћирилице и књига штампаних ћирилицом. Део књига је спашен тако што је раздељен међу становништвом које их је сачувало до краја рата. После завршетка рата, Градска књижница и читаоница у Сремској Митровици почела је са радом 1948. године при Дому културе и имала 2165 књига. Годину дана касније пресељена је у просторије у центар града и фонд јој се повећава на 4.445 књига. Уз њу су постојале и Синдикална књижница и Књижница друштва „Матија Губец“. Године 1950. по препоруци Министарства стапају се у једну Народну библиотеку „Просвета“.У просторије Српског дома Библиотека се сели 1969. године, а библиотека је добила назив по књиговесцу и издавачу Глигорију Возаровићу.
Заједница матичних библиотека Србије је 1971. године Библиотеци „ Глигорије Возаровић“ доделила награду Милорад Панић Суреп за постигнуте резултате у развоју библиотечке делатности и унапређењу библиотекарства у републици.
Данас је библиотека смештена у три физички одвојене просторије у центру града и шест огранака у околним селима (Босут, Кузмин, Мартинци, Јарак, Чалма, Шашинци). У једном делу библиотеке се налази Дечје одељење са Завичајном и Матичном службом, посебно је издвојено Научно одељење и Одељење за одрасле са одељењем за набавку и обраду књига и Одељењем за младе. Укупан фонд Библиотеке броји преко 130.000 књига.
Библиотека „Глигорије Возаровић“ је место окупљања љубитеља писане речи, књижевности и уметности уопште, она је ризница мудрости и извор знања из најразличитијих области науке, стваралаштва и живота. Осим рада са корисницима, у библотеци се током године организују бројни атрактивни догађаји, промоције, предавања, изложбе и радионице са децом и младима. Популаришу се књиге и читање, чувају и дигитализују старе и ретке књиге, негује завичајни идентитет наше заједнице, те кроз сарадњу са предшколским и школским установама, ствара и негује читалачка публика.
У времену иза нас, године без сусретања и јавних догађања, када смо сви били окренути својим домовима и породици, многима се отворио и начинио привлачнијим свет књига, а самим тим и библиотека. У нашем библиотечком фонду, свако је могао пронаћи литературу у складу са личним интересовањима, од класика до актуелних наслова, најразличитије жанрове и облике књижевности. Библиотечке активности, промоције и усавршавање преусмерили смо на једине могуће, интернет канале, онлајн апликације и друштвене мреже, како бисмо остали у контакту са верним читаоцима, савременим дешавањима и колегама из света библиотекарства.
Ове године, 4.фебруара 2021. када Библиотека слави 155. година постојања, поделићемо радост постојања са садашњим и будућим корисницима, чинећи књиге још доступнијим. Позивамо вас да се одазовете акцији значајног попуста на годишњу чланарину, у свим одељењима библиотеке, од 1. до 3. фебруара.
У току недеље, на монитору, постављеном у фонду Одељења за одрасле, који је видљив са шеталишта, биће емитована презентација, као сведочанство вишедеценијског постојања и рада Библиотеке „Глигорије Возаровић“. Аутор текста је Моравка Тодић, виши дипломирани библиотекар, а аутор филма је Игор Чолак.
„Библиотеке се не праве, оне расту“- А. Бирел
Баш као и наша библиотека, која расте са вама.
(текст историјата приредила Моравка Тодић, пропратни текст Светлана Сабо)
