„Дефтер царског хафије“, нови роман завичајног аутора, књижевника и публицисте Драгорада Драгичевића представљен је митровачкој публици у четвртак 6. фебруара 2025. године у Библиотеци „Глигорије Возаровић“. О Драгичевићевом делу говорили су проф. др Слађана Миленковић и књижевник, критичар и новинар Мухарем Баздуљ. У музичком делу програма наступио је Црквени хор „Свети Сава“ под вођством Јелене Стојаковић. Програм је модерирала Милијана Дмитровић Торма, виши дипломирани библиотекар.
Драгорад Драгичевић, писац и новинар, рођен је у Рашеву, у Босни и Херцеговини 1949. године. Завршио је студије светске и упоредне књижевности, а током богате каријере бавио се ликовном критиком, критиком књижевности за децу, био је уредник дечје и омладинске штампе и новинар у неколико редакција. За свој новинарски рад више пута је награђиван.
Аутор је збирки поезије Хеј Весна, Како девојчице воле, Недеља у Рашеву, као и романа Кромпиров цват и Инок и деспот. Дела су му превођена на руски језик. Живи и ствара у Сремској Митровици. Један је од неколицине аутора који радњу свог романа „Кромпиров цват“, објављеног у издању Евро-ђунтија 2011. године смешта управо у Сремску Митровицу.
Роман „Дефтер царског хафије“ објављен у издању новосадске куће „Прометеј“, у основи је историјски роман који се бави турском истрагом појаве цркава прелетница у годинама након спаљивања моштију Светог Саве. У пролеће 1630. године Мурат IV шаље изасланика да испита гласине о црквама које у долини Ибра прелећу са једног краја на други кршећи забрану о изградњи хришћанских светиња. Кроз три турска и један хришћански документ (Дефтер царског хафије, Сиџил брваничког кадије, Записи ћатипа Мевлудина и Рукопис инока Тадеја) читалац стиче утисак о аутентичности текста, али се сусреће и са интертекстуалношћу, митом, предањем и животом Србије под отоманском влашћу.
Промоција је организована у сарадњи са Центром за културу „Сирмијумарт“ и „М“ новинама.
